Kako sam postao personalni trener?

Celog života treniram, vežbam, volim sport, naročito košarku. Košarka je moja prva ljubav, stvar u koju sam zaljubljen još od prvog dana. Nažalost, ne možemo avi da se bavimo onim što volimo. Tako je i mene život odveo na drugu, ne baš tako dragu stranu. Ali razumom, radom i mentalnom snagom sve se da prevazići, pa tako sam i ja prevazišao taj period koji je bio pun uspona i padova.

Bez obzira na okolnosti, trenirao sam i igrao košarku, nisam želeo da prekinem tu vezu koja datira još iz detinjstva. Bilo je perioda kada sam zbog posla morao da zapostavim vežbanje i košarku, vrlo često i sebe, što se nikada ne završi dobro. Tako je bilo i sa mnom. Period u kom sam morao da se posvetim samo poslu me je skupo koštao. Nisam imao vremena za vežbanje. Od teškog fizičkog rada dobio sam problem sa donjim delom leđa i nervima. Shvatio sam da moram nešto da promenim i da moram sebe da stavim na prvo mesto.

Prvo [to sam morao da uradim jeste da odem kod lekara , jer sam jedva hodao i smršao sam 10 kg za mesec dana. Imao sam 68 kg, a bio sam visok 183cm, izgledao sam strašno. Lekar mi je prepisao terapiju i preporučio mi je da idem u umerene šetnje, bez većih naprezanja, jer je svaki pogrešan korak mogao skupo da me košta. Taj deo oporavka je trajao tri meseca. Nakon tog perioda sam mogao da se krećem više. Rešio sam da krenem u teretanu., da ojačam mišiće sa kojima nisam imao problem, ali su vremenom i oni oslabili.

Prvih mesec dana su bili jako bolni za mene, ali sam ostvario vidan napredak. Ali onda je došlo do stagnacije. Slušajući savete personalnog trenera uspeo sam da prevaziđem tu fazu. Posle 6 meseci mogao sam da radim vežbe za ekstenziju donjeg dela leđa. Vremenom sam ojačao i taj deo tela. Pobedio sam. Uspeo sam u svojoj misiji zvanoj : VRATITI ZDRAVLJE!

Sve je krenulo nabolje. Kretao sam se više, mogao sam da radim i neke pokrete koje do tada nisam mogao. Istrajao sam i bio sam uporan. Od tada ne prestajem da vežbam. Zahvalan sam na svim benefitima koje vi vežbanje donosi. Kada pogledam iza sebe, shvatim koliko sam napredovao u psihičkom i fizičkom smislu. Zato nisam želeo da ova priča prestane. Iz tog razloga sam upisao akademiju Oxford za personalnog trenera kako bih drugima dao šansu kojoj je meni život dao.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *